Sindrom slomljenog srca
Traumatizovana osoba ima simptome kao da je pretrpela srčani udar - jak bol u grudima, otežano disanje, oslabljenu sposobnost srca da “pumpa” krv, nepravilan srčani ritam. Tačan uzrok nije poznat, ali se pretpostavlja da ulogu u nastanku sindroma imaju hormoni stresa (npr adrenalin), privremeno suženje krvnih sudova i promene u srčanom mišiću koje ometaju pravilan rad leve komore.
Velika sličnost srčanom udaru, takođe se registruje se i u EKG snimku. Shodno tome, neophodno je preduzeti i ostale dijagnostičke procedure da bi se utvrdila tačna dijagnoza i eventualno isključio infarkt. Osobe sa sindromom slomljenog srca obično nisu imale nikakve simptome bolesti srca pre postavljanja ove dijagnoze. Na snimku srčanih arterija (angiografija) nema dokaza o začepljenju krvnih sudova. U krvi se registruje blago povećanje specifičnih srčanih enzima, koji se pojavljuju kada je srce oštećeno. U dokazivanju sindroma slomljenog srca najvažniju ulogu ima ultrazvučni pregled srca. Smrtni ishod je veoma redak, a u 20% pacijenata razvije se trajna srčana slabost.
Lekari preporučuju standardne lekove za srčanu insuficijenciju (beta blokatori, ACE inhibitori, diuretici). Kod pacijenata sa aterosklerozom daje se Aspirin. U nekim slučajevima propisuje se dugoročna terapija u cilju smanjenja efekata adrenalina i drugih hormona stresa. Veoma je važno ublažiti fizički ili emocionalni stres, koji je odigrao značajnu ulogu u pokretanju poremećaja.
Na sreću, za razliku od infarkta, kod “sindroma slomljenog srca” se pacijent sasvim oporavi pod uslovom da mu se pruži odgovarajuća medicinska pomoć, dok srčani udar ostavlja trajne posledice. Simptomi se povlače za jednu do četiri nedelje a većina pacijenata se potpuno oporavi u roku od dva meseca.
