Nutricionista
Povećana telesna masa postala je jedan od najčešćih zdravstvenih i estetskih problema današnjice. U našem regionu, gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim posledicama po opšte zdravstveno stanje, povećavajući rizik za razvoj šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, bolesti koštano-zglobnog sistema i nekih vrsta malignih bolesti. Prema istraživanjima, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost nam skraćuju život za otprilike jednu deceniju.
Većina nas zna da su dobro izbalansirana ishrana i fizička aktivnost recept za zdravlje i optimalno funkcionisanje organizma. Međutim, pokazalo se da nije lako zadovoljiti glad, ugoditi svom ukusu i hraniti se pravilno. Najsigurniji način da promenite svoje štetne navike je da to činite polako, istrajno i uz stručnu pomoć. Svakom pacijentu pristupamo individualno i usklađujemo preporuke za ishranu sa uzrastom, telesnim sastavom, zdravstvenim stanjem i načinom života.
Pružamo savete o pravilnoj ishrani za decu, odrasle, trudnice, sportiste i rekreativce. U slučaju da imate sledeće tegobe, dijetoterapija vam može biti od velike koristi:
- Gojaznost, odnosno povećanu telesnu masu
- Visok krvni pritisak
- Povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi)
- Metabolički sindrom i hiperinsulinemija
- Šećerna bolest
- Giht
- Problemi organa za varenje (gastritis, problem sa žučnom kesom, upalne bolesti creva)
- Masna jetra
- Bubrežne bolesti
- Anemija
- Anoreksija/bulimija
- Policistični jajnici
Gojaznost nastaje kao posledica unošenja viška energetskih hranljivih materija i ispoljava se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu. Uvećanje masne mase tela dovodi do narušavanja hormonske ravnoteže i razvoja niza komplikacija.
Prekomeran unos šećera, masti i soli, kao i nedovoljna fizička aktivnost se smatraju glavnim uzročnicima problema sa prekomernom telesnom masom. Epidemiološke studije pokazuju da šećeri čine čak 18% kilokalorija koje dnevno unosimo, što je mnogo više od gornje preporučene granice od 10%. Međutim, pravilna ishrana nije samo smanjen unos šećera i masnoća, ona podrazumeva i razlikovanje i usklađivanje dobrih I loših vrsta masti, obraćanje pažnje na raznovrsnost i količinu namirnica koje unosimo i češću upotrebu namirnica visokog stepena hranljivosti. Dokazano je da unos pet ili više porcija povrća i voća na dan smanjuje rizik od svih vrsta malignih tumora za čak 20%.
Metabolizam se sa godinama usporava, pa organizam sve sporije sagoreva energiju unesenu hranom. To podrazumeva da treba naučiti na koji način smanjiti unos hrane ili povećati intenzitet fizičke aktivnosti ili u najboljem slučaju napraviti kombinaciju te dve stvari.
