Priprema za laboratorijska ispitivanja
Radi pouzdanosti laboratorijskih rezultata potrebno je slediti odgovarajuća uputstva. Ovim tekstom želimo da rešimo sve nedoumice naših pacijenata.
Kada je u pitanju analiza krvi, potrebno je dan pre dolaska u laboratoriju konzumirati lakšu hranu do 18 sati. Ujutru, pre dolaska u laboratoriju, treba izbegavati jelo i piće. U slučaju da uzimate redovnu terapiju, nemojte uzeti jutarnju dozu lekova jer i lekovi utiču na tačnost rezultata. Jutarnju dozu lekova ponesite sa sobom i uzmite ih nakon vađenja krvi.
KAKO SE VADI KRV?
U savremenim laboratorijama za vađenje krvi se koriste specijalni zatvoreni vakuum sistemi - vakutejneri. Najčešće se venepunkcija izvodi na unutrašnjoj strani lakta gde je vena lako dostupna. Procedura vađenja krvi obično traje manje od 3 minuta. Nakon toga se mesto uboda pritisne kako bi se ubrzalo zaustavljanje krvarenja i sprečilo stvaranje hematoma.
Veoma mali uzorak krvi iz kapilara se može dobiti ubodom prsta. Kompletna krvna slika i manji broj drugih analiza se može uraditi na ovaj način.
Kod dubokih i nevidljivih vena potrebno je ukonsultaciji sa lekarom popiti 8 do 10 čaša tečnosti dan pre vađenja krvi. To će olakšati postupak vađenja krvi. Neposredno pred vađenje poželjno je odraditi i neke vežbe za ruke ili šake.
Ukoliko osećate nervozu i vrtoglavicu obavezno informišite tehničara pre nego što započne vađenje krvi. Kada igla prolazi kroz kožu možete osetiti blagi bol.
ANALIZA URINA
Za kvalitativnu analizu uzima se srednji mlaz prvog jutarnjeg urina. Prvi jutarnji urin je pogodan za kvalitativnu analizu, jer se dovoljno dugo zadržao u mokraćnoj bešici i njegov sastav ne zavisi od dnevnih varijacija u uzimanju hrane i tečnosti, kao ni od fizičke aktivnosti.
Priprema pacijenta za ispitivanje krvi u stolici
Pre izvođenja testa nije neophodno da pacijent drži dijetu. Uzorke ne treba sakupljati tokom menstrualnog perioda, kao i u slučajevima hemoroidalnog krvarenja i prisustva krvi u urinu. Alkohol, aspirin i drugi lekovi koji mogu uzrokovati gastrointestinalnu iritaciju ne bi se trebali uzimati najmanje 48 sati pre testa.
PRIPREMA PACIJENATA ZA MIKROBIOLOŠKE ANALIZE
Genitalni brisevi
- Žene (cervikalni i vaginalni brisevi): Dan pre uzimanja briseva ne treba imati seksualni odnos i ne smeju biti prisutni tragovi krvi u sekretu. Specifične analize cervikalnog brisa na Chlamydia-u i Mycoplasma-u ne treba raditi u periodu ovulacije.
- Muškarci (uretralni bris i spermokultura):
Uretralni bris: Pre uzimanja uretralnog brisa pacijent ne treba da urinira 1-2 sata.
Spermokultura: Pre davanja uzorka sperme potrebno je da pacijent urinira. Uzorak se uzima u sterilnu posudu i donosi u laboratoriju na analizu u roku od sat vremena.
Bris grla i nosa
Bris grla se uzima ujutru pre jela i pranja zuba. Ako se bris grla uzima tokom dana vremenski razmak od uzimanja hrane do uzimanja brisa treba da bude dva sata. Bris grla radi mikrobiološke dijagnoze ne treba uzimati ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom.Bris nosa treba uzimati pre antibiotske terapije ili 12 h nakon lokalne aplikacije nekog antiseptika.
Bakteriološki pregled sputuma
Pre davanja uzorka ispljuvka pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom. Da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva treba duboko udahnuti, malo zadrzati vazduh i zatim se sto dubje i jače iskašljati.
Urinokultura
Nakon obavezne jutarnje higijene, sakuplja se prvi jutarnji urin. Njegov prvi mlaz se odbacuje a drugi sakuplja u sterilnu bočicu za urin. Urin je potrebno doneti u laboratoriju u okviru 1 sata. Svako stajanje urina na sobnoj temperaturi duže od 1 sata utiče na broj bakterija.
Urinokultura kod beba
Bebu raspoviti, oprati je vodom i sapunom ili dezinfikovati vlaznim maramicama za bebe i sačekati da spontano urinira. Po isteku nekoliko mililitara urina zahvatiti srednji mlaz urina u čistu sterilnu bocicu.
Bakteriološki pregled stolice – koprokultura
Minimalna količina materijala potrebna za pregled je 2g. Uzima se onaj deo stolice koji sadrži krv, sluz, gnoj. Potrebno je pregledati najmanje 3 uzorka stolice da bi se isključilo ili potvrdilo prisustvo patogenih bakterija.