Svetski dan obolelih od celijakije

Svetski dan obolelih od celijakije, 16. maj, obeležava se širom sveta, a pretpostavlja se da u našoj zemlji ima između 35.000 i 70.000 obolelih od celijakije.

Celijačna bolest (celijakija) je hronična autoimuna bolest koju karakteriše nepodnošljivost organizma na gluten - belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi. Procene su da više od milion Evropljana boluje od ove bolesti, za koju je jedina terapija striktna i doživotna dijeta bez glutena. Ukoliko se ona ne poštuje dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja hrane.

Ova bolest je zastupljena kod svih uzrasta, oba pola, a može se da se javi već kod odojčadi ili kod odraslih. Razni simptomi te bolesti mogu dugo da budu prikriveni. Svetski dan obolelih od celijakije dobar je povod da više ljudi sazna o specifičnostima i terapiji ove autoimune bolesti, da se informiše o bezbednim namirnicama koje mogu konzumirati i na koji način da se zaštite od nenamernog unošenja glutena.

Svetska ispitivanja su pokazala da je celijakija najčešća kod Evropljana, i da je najčešća kod dece kao i kod odraslih u 30tim i 40tim godinama. Oko 20% je onih sa 60 godina koji su oboleli od celijakije. Takođe je pronađeno da je celijakija češća kod žena nego kod muškaraca.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da samo 10% onih koji boluju od celijakije imaju tipične simptome malapsorpcije. Oko 40% pacijanata ima smo neke od simptoma, a 33% nema simptome uopšte. Manifestovanje celijakije varira u zavisnosti od godina starosti kao i od faze razvoja. Pošto su isti simptomi prisutni i kod raznih drugih bolesti, postavljanje dijagnoze za celijakiju može biti zanemarena ili odložena – nekad i godinama.

Znaci i simptomi celijakije uključuju sledeće:

• Bol u stomaku i grčevi
• Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa a koja ne odgovara na suplemente gvožđa
• Krvarenje
• Krv u stolici
• Bolovi u kostima i zglobovima
• Promene u zubnoj gleđi
• Dijareja (proliv)
• Umor
• Flatulencija
• Masna stolica, stolica jako neprijatnog mirisa
• Ranice u ustima
• Povraćanje
• Slabost
• Gubitak težine

Neki od ovih simptoma se mogu naći i kod drugih oboljenja, uključujući i alergiju na hranu.

Deca sa celijakijom usporeno napreduju, rastu i razvijaju se, kasnije ulaze u pubertet i niskog su rasta. Odrasli sa celijakijom mogu da imaju problem sa neplodnošću. Mnogo ljudi obolelih od celijakije imaju dermatitis herpetiformis, bolest koja izaziva svrab i plikove na koži. Takođe postoji povećan rizik za razvoj osteoporoze i crevnog limfoma – jedan oblik karcinoma.

Uglavnom sva testiranja za detekciju celijakije se svode na specifična autoantitela. Ove analize se sprovode za uspostavljanje dijagnoze i praćenje celijakije:

• Transglutaminaska Antitela, IgA: Ovo je najosetljiviji i najspecifičniji test iz krvi za celijakiju i ova analiza je inicijalni test.
• Transglutaminaska Antitela, IgG: Manje osetljiv i specifičan nego IgA klasa ali na njega ne utiče nedostatak IgA klase, koja je više prisutna kod onih sa celijakijom.
• Anti-Gliadinska Antitela (AGA), IgG i IgA: Antitela protiv glijadinskog dela glutena.
• Anti-Endomizijalnal Antitela (EMA), IgA: Manje uobičajen

Ostali testovi koji mogu da se urade kako bi se procenila ozbiljnost bolesti, stepen neuhranjenosti, malapsorpcije kao i zahvaćenost drugih organa su:

• KKS (kompletna krvna slika), za anemiju
• SEDIMENTACIJA ERITROCITA, za detekciju upale
• CRP (C-Reactivni protein), više osetljiv test za merenje upale
• KMP (kompletni metabolički panel), za određivanje electrolita, proteina, nivoa kalcijuma a kako bi se proverio status bubrega i jetre
• Vitamin D, B12 i folat, za određivanje nedostatka vitamina
• Gvožđe, TIBC, UIBC i feritin, za određivanje nedostatka gvožđa
• Masnoće u stolici, da pomogne u proceni loše apsorpcije