Šta je intolerancija na hranu?

Danas se zna da je reakcija slična alergijskoj moguća i kod nepodnošljivosti nekih sastojaka iz hrane. Ta stanja poznata su pod nazivom intolerancija. Kod odraslih, neki oblik nepodnošenja hrane pogađa otprilike 20 posto populacije. Pritom se intolerancije javljaju kod 15 posto populacije, a alergije tek kod 2-5 posto osoba. Još uvek nije jasno zašto pojedini ljudi razvijaju intoleranciju na neke sastojke iz hrane.

Za razliku od alergijske bolesti, intolerancija na hranu, čini se, nije nasledna osobina. Postoji i teorija koja govori o tome da se intolerancija može javiti kod onih pojedinaca kod kojih je prelaz s tečne na čvrstu hranu u ranim mesecima života bio previše brz, te da se probavni sistem nije mogao u potpunosti razviti i prilagoditi razgradnji pojedinih namirnica.

Simptomi intolerancije na hranu najčešće uključuju: mučnine, nadutost, grčeve, dijareju i povraćanje, respiratorne simptome, migrene,kožne probleme, tahikardiju, a razvijaju se ili usled enzimskog defekta gastrointestinalnog sistema ili usled delovanja farmakološki aktivnih stvari prisutnih u hrani.

U slučaju enzimskih intolerancija, zbog nedostatka nekih probavnih enzima, hrana se ne može u potpunosti probaviti pa neprobavljene stvari i ne mogu iz tankog crijeva preći u krvotok. Intolerancije na hranu usled nedostatka nekih probavnih enzima ujedno su i najčešći oblici intolerancija, a uključuju intoleranciju laktoze, fruktoze, alkohola i glutena. Farmakološka intolerancija na hranu uzrokovana je biogenim aminima i ostalim stvarima prisutnim u hrani koje poseduju određenu farmakološku aktivnost. U većini slučajeva, ova njihova aktivnost ovisi o unesenoj dozi.

Intolerancija fruktoze

Voćni šećer fruktoza naslađi je prirodni šećer, a najobilnije je zastupljen u voću, medu, voćnim sokovima, alkoholnim pićima te proizvodima zaslađenim fruktozom. Kod osoba koje ne mogu adekvatno apsorbirati fruktozu iz creva zbog oslabljene aktivnosti jednog proteina u crevima nakon obroka bogatog fruktozom javlja se nadimanje, osećaj težine, gasovi i dijareja. Smatra se da od ovog oblika intolerancije pati čak 7-11 % populacije. U tim se slučajevima pribegava prehrani s niskim udelom fruktoze, a novije naučne spoznaje ukazuju na povoljno delovanje dijete s jednakim omjerom glukoze i fruktoze u prehrani. Kao rješenje za ovu vrstu intolerancije postoji i mogućnost uzimanja enzima ksiloza-izomeraze koja u crevima fruktozu pretvara u glukozu i na taj se način neprobavljena fruktoza otklanja iz creva.

Intolerancija laktoze

Mlečni šećer ili laktoza nalazi se u najvećoj količini u mleku, ali i u drugim mlečnim proizvodima poput sira, mlečnih deserata i jogurta. U jogurtima i sličnim proizvodima ga ima najmanje jer bakterije mlečnog vrenja prerađuju laktozu i stoga je u tim proizvodima prisutna u tragovima. Kod osoba koje ne mogu probaviti mlečni šećer- laktozu nakon konzumiranja mleka javljaju se probavne tegobe – podrigivanje, nadutost, osjećaj težine u želucu, dijareja i mučnina. Do tih simptoma dolazi zato jer te osobe nemaju u tankom crijevu dovoljno enzima laktoze koji je potreban za razgradnju laktoze. Dojenčad stvara dovoljne količine laktoze koja je potrebna zbog probave njihove jedine hrane – mleka. Aktivnost laktoze obično počinje opadati u dobi oko 2 godine, ali se simptomi intolerancije laktoze javljaju kasnije, oko šeste godine ili tek u odrasloj dobi. Učestalost ovog poremećaja značajno se razlikuje u pojedinim delovima sveta. U Europi, intolerancija laktoze pogađa manje od 5 posto bele populacije, dok se među određenim etničkim skupinama javlja u razmerima i do 50 – 80 posto. Također, intolerancija laktoze je češća u Aziji, Africi, među Indijancima i stanovnicima Mediterana nego u zemljama zapadne i severne Europe. Gotovo 100 posto Azijata ne podnosi laktozu, a učestalost intolerancije laktoze u Skandinaviji je manja od 5 posto. Kao rješenje ovoga problema nude se dijete bez mleka i mlečnih proizvoda, međutim one vrlo često sa sobom nose razne prehrambene nedostatke, posebno kalcijima koji je obilno zastupljen u ovim proizvodima. Druga opcija, tek odnedavno prisutna na tržištu je mleko bez laktoze, a moguće, i možda najbolje rješenje je uzimanje enzima laktoze uz obrok bogat laktozom.

U laboratoriji Humalab možete uradi sledeće netolerancije na hranu:

• Netolerancija na hranu 342 namirnice SCREEN- preporuka za ishranu
• Netolerancija na hranu 46 namirnica IgG At
• Netolerancija na hranu 90 namirnica IgGAt
• Netolerancija na hranu 108 namirnica IgG At
• Netolerancija na hranu 216 namirnica IgG At

Krv se vadi u jutarnjim časovima nakon noćnog gladovanja. Za sve dodatne informacije pozovite nas:
☎ 024/55-75-75
060/2302006