Ljudska krv podeljena je u krvne grupe na osnovu prisutnosti ili odsutnosti određenih markera (ili antigena) na površini crvenih krvnih ćelija. Testovi za određivanje krvne grupe rade se pre nego što se daje transfuzija krvi, te prilikom prvog pregleda trudnica radi određivanja Rh-faktora. Određivanje krvne grupe takođe se može raditi kako bi se utvrdilo da li postoji verovatnoća da je dvoje ljudi u krvnom srodstvu (na primjer, u svrhu utvrđivanja očinstva). Već znamo da postoje 4 osnovne krvne grupe: A, 0, B i AB i znamo da ih nasleđujemo od roditelja, zar ne? Ono što dodatno određuje nečiju krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan (+) ili negativan (-). Evolucija krvnih grupa je i dalje velika nepoznanica i ono što se nameće kao zaključak jeste ”razvoj” određenih krvnih grupa na podnebljima gde su se date krvne grupe ukrštale.

Da li ste se zapitali kako su rasprostranjene krvne grupe u svetu i koliko je ta rasprostranjenost drugačija nego kod nas?

Krvna grupa A

Ova krvna grupa je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu.

Krvna grupa B

B krvna grupa je dosta retka u Evropi (oko 10%) a opet čeđće zastupljena u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu. Takođe B krvna grupa je zastupljena u Indiji i drugim zemljama u Centralnoj Aziji.

Krvna grupa 0

0 krvna grupa je najzastupljenija širom planete. Posebno je zastupljena među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, kao i onima koji žive u Zapadnoj Evropi i u Americi.

Krvna grupa AB

Ab je najređa krvna grupa i zastupljena je sa čak 10% u Japanu, Koreji i Kini dok je u drugim regionima dosta retko zastupljena.

Rh factor

Ono što se može napisati za Rh faktor jeste da većina ljudi ima pozitivan Rh faktor. Ipak i on je zastupljeniji viđe u određenim regionima. Američki Indijanci i Australijski Aboridžini su imali 99-100% Rh pozitivan faktor dok nisu počeli da se ukrštaju sa ljudima iz drugih delova sveta. U Azijskim zemljama je zastupljenost Rh pozitivnog faktora od 93 do 99 %. Evropljani imaju najmanju zastupljenost Rh ozitivnog faktora, od 83 do 85 %.

Najmanja zastupljenost je kod Baskijaca u Pirinejskim planinama između Španije i Francuske – samo 65% Rh pozitivnih.

Zašto treba znati svoju krvnu grupu?

U slučaju da ste povređeni ili oboleli od određene bolesti za čije je lečenje neophodna krv, da bi se nadoknadio gubitak krvi prethodno se mora precizno odrediti krvna grupa, da bi se izbegle neželjene komplikacije tokom davanja transfuzije. Zbog toga, ako ste povređeni ili je neophodno da hitno i neodložno primite krv, posedovanje potvrde o krvnoj grupi će značajno uštedeti dragoceno vreme neophodno za njeno određivanje i time vam spasiti život.

Značaj posedovanja krvne grupe je u tome da bi se sprečilo rizik primanja krvi inkompatibilne (neodgovarajuće) krvne grupe u trenutku kada vam je ona preko potrebna (transfuzija krvi ili tokom hirurške operacije).

Stanja kod kojih je neophodno što pre primeniti krv

• Saobraćajne nesreće kad postoji veliki gubitak krvi i stanje šoka
• Velike hirurške intervencije
• Krvarenja iz gastrointestinalnog trakta (jednjak, želudac, debelo crevo)
• Krvarenja na porođaju
• Autoimmune hemolizne anemije
• Transplantirani bolesnici
• Anemije kod hroničnih bolesti (maligniteti, dijalizirani)

Za trudnice je izuzetno značajno da znaju svoju krvnu grupu

Za trudnice je izuzetno značajno da znaju svoju krvnu grupu kao i Rh “faktor” odnosno D antigen. Kada je žena Rh(D) negativna, a nosi bebu koja je Rh(D) pozitivna, to može dovesti do stanja poznatog kao Rh inkompatibilija. U slučaju da tokom trudnoće dođe do mešanja krvi Rh(D) pozitivne bebe sa majčinom krvi, to može biti okidač za stvaranje antitela protiv bebine krvi, poznato kao Rh-senzitizacija. Generalno, stvaranje ovih antitela neće uticati na bebu tokom trudnoće u kojoj se desila senzitizacija, ali naredne trudnoće sa Rh(D) pozitivnim bebama, mogu dovesti do fatalnog ishoda po bebu. Transfuziolozi uvek proveravaju krvnu grupu i Rh(D) antigen u ranoj trudnoći, da bi se izbegle neželjene komplikacije i smanjio rizik. U slučaju da je trudnica Rh(D) negativna, ona dobija preventivno tokom trudnoće Rh(D) gamaglobulin (Rhogam), koji sprečava stvaranje antitela i senzitizaciju.

Pomoć drugima

Jedan od najvrednijih razloga zbog čega bi trebalo da znate svoju krvnu grupu je da možete pomoći drugima. Često se događa da tokom letnjih meseci ili praznika, transfuziološke ustanove zbog nestašice krvi apeluju i traže dobrovoljne davaoce krvi. Kada znate svoju krvnu grupu a čujete da se ona traži, možete pomoći povređenim u saobraćajnim nesrećama ili masovnim stradanjima, obolelim od malignih bolesti ili onima kojima je neophodna neodložna hirurška intervencija.

Krvne grupe i predispozicije za odredjene bolesti

Danski naučnici (ispitivanjem 66000 ljudi tokom 30 godina) su potvrdili da postoji genetska predispozicija i povišen rizik od dubokih venskih tromboza, kod osoba sa krvnim grupama AB, A i B, koji je 40% viši nego kod osoba krvne grupe 0?

Naučnici sa Harvarda su tokom dvadesetogodišnjeg ispitivanja 77000 ljudi, našli da oni sa krvnom grupom AB imaju 23% viši rizik za oboljenje srca u poređenju sa osobama krvne grupe 0. Oni sa krvnom grupom B imaju 11% viši rizik, a oni sa krvnom grupom A svega 5%. Ne zna se tačan razlog, ali se smatra da kod krvne grupe 0 gde je rizik smanjen, postoji hemijska supstanca koja sprečava zgrušavanje krvi. Ipak, nesumnjivo je da stil života, težina, pušenje, dijeta, imaju mnogo veći uticaj na bolesti srca, nego krvna grupa.

Prema istraživanju lekara sa Karolinska Instituta u Švedskoj, osobe sa krvnom grupom A imaju 20% veću šansu da obole od karcinoma želuca nego osobe sa krvnom grupom 0 ili B. Oni su verovatno osetljiviji na druge kancerogene rizične faktore kao što su cigarette i alcohol.